Логори и друга мјеста заточења за Србе

ЛОГОРИ И МЈЕСТА ЗАТОЧЕЊА ЗА СРБЕ
(на простору бивше БиХ у периоду од 1992-1996)

На самом почетку ратних сукоба муслимани и Хрвати су ставили велики број објеката у функцију логора за Србе. Припреме за намјену одређених објеката у ту сврху обавили су знатно раније.

Најчешће су објекти заточења били просторије већих зграда (хотела, школа, приватних кућа, кафана, домова, магацина...), дотадашњи затвори, казнено-поправни домови, касарне. Уочљив је и већи број приватних затвора, које су држали експонирани појединци.

Срби су мучени и убијани у близу 400 логора за Србе у 181 насељу.

Недужни цивили хватани су масовно. Разлози привођења људи правдани су потребама да се упућују на "информативни разговор". Углавном, сви су затварани и били подвргнути неописивим тортурама. Оптужбе су биле произвољне и најчешће су гласиле:"посједовање оружја", "сарадња са непријатељем", "служење у непријатељској војсци", "подривање државе Босне и Херцеговине" и др. За таква "дјела" некима је пресуђивано на лицу мјеста, а некима су одређиване затворске казне у трајању до 20 година.

Државни, политички и војни врх БиХ предвођен са Алијом Изетбеговићем, Ељупом Ганићем, Харисом Силајџићом и другим знао за постојање логора смрти за Србе као и за злочине који су у њима вршени. Многе од тих логора су током рата у БиХ посјећивале њене вође, али како за вријеме њихових обилазака тако ни након њих тортура над Србима није престајала.