Духовни геноцид

ДУХОВНИ ГЕНОЦИД

Погледајте:

ДУХОВНИ ГЕНОЦИД 1991-1995 - СЛОБОДАН МИЛЕУСНИЋ

Опомињући своје ученике на тешкоће које ће их задесити у овом свету, Господ Исус Христос им је рекао: "У свету ћете имати невоље; Чувајте се од људи; Мене су гонили и вас ће гонити." (Јн 16, 33; Мт 10, 17; Јн 15, 20). У својим посланицама, на те невоље указују вјерницима и Свети апостоли, објашњавајући при томе да у животу могу бити два страдања: прво страдање на путу правде Божије, а друго на путу неправде (И Пт 4, 15). "Боље је, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, него ли зло чинећи." (И Пт, 4, 15-16; 3, 17).

Кренувши од 1941. па до данас, уништавање српског црквено-умјетничког блага скоро да није ни престајало. У Другом свијетском рату, српски народ је поред огромних људских жртава доживио и велика уништавања црквено-умјетничког и историјског блага.

Број порушених и оштећених цркви и парохијских домова у отаџбинском рату наметнутом српском народу (1991 - 2000.) на простору бивше Хрватске и Босне и Херцеговине и Косову и Метохији.

Епархија	Цркви		Парохијских домова
Епархија	Порушено	Оштећено	Порушено	Оштећено
Бањалучка	2	3	2	-
Бихаћко-петровачка	26	68	10	26
Дабробосанска	23	13	11	3
Захумско-херцеговачка	36	28	12	2
Зворничко-тузланска	38	60	31	19
Загребачко-љубљанска	9	29	5	7
Осјечкопољска и барањска	14	35	6	8
Славонска	39	41	25	15
Горњекарловачка	11	45	8	14
Далматинска	14	45	1	13
Укупно:	212	367	111	107

Од доласка снага КФОР-а на простор Косова и Метохије само у периоду од јуна до октобра 1999. уништено је или оскрнављено 76 цркава и манастира. Детаљније ... Карта српске културне баштина на Косову и Метохији

"Зар се неће опаметити они који чине безакоње, једу народ мој, као што једу хљеб, не признају Господа?" (Пселам 14,14)

Тешко је било издржати све ратне страхоте, али издржало се. Син Божији поручи народу свом: "Не бој се, ја сам Први и Последњи и Живи; и бијах мртав и ево ме жив сам у веки вјекова... Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота."(Отк 2,1; 1,17-18).

Бихаћко - петровачка епархија

У току рата 1991-1995., уништено је 26, а оштећено 68 цркава. Страдало је 10, а оштећено 26 парохијских домова и других црквених објеката. На овом подручју српско духовно и културно наслеђе подједнако су уништавали хрватски националисти и муслимански фундаменталисти.

Бањалучка епархија

У Другом свјетском рату (1941-1945) на територији Бањалучке епархије порушене су 64 цркве, а 21 оштећена. Један манастир порушен, а три су знатно оштећена. Укупно је срушено 38 парохијских домова, а 12 оштећено. На просторима ове епархије у прошлом рату уништене су 94 црквене архиве, а једна је опљачкана

Загребачкољубљанска епархија

У рату од 1941 - 1945 на простору ове епархије, поред невиног српског народа, страдало је и 8 свештеника и 3 монаха. Знатан број цркава је порушен, оштећен, демолиран, а скоро све су опљачкане. У рату од 1991 - 1995 иако на простору ове епархије углавном није било борбених дејстава, уништено је 9, а оштећено 29 цркава. Јединствени споменици српског црквеног градитељства са краја 17. и почетка 18. века - цркве - брвнаре у Доњој Ресаници из 1709. и Растовцу из 1730. спалили су хрватски националисти, тако да им се више ни темењи не познају.

Горњeкарловачка епархија

Током Другог светског рата

Захумско - херцеговачка епархија

Током Другог свјетског рата 1914-1945. на подручју ове епархије 1 црква је до темеља уништена, а 18 оштећено. Пет парохијских домова је срушено, а 4 су оштећена. Уништено је 12 библиотека и 21 црквена архива. У рату 1991-1995. на подручју ове епархије порушено је 36 цркви, 28 оштећено. Манастир Житомислић је срушен, а манастир Завале веома много оштећен. Порушено је 12 парохијских домова, а 2 су оштећена Епархијска резиденција у Мостару и владичанска кућа у Дубровнику су срушене. у Мостару, гдје је седиште Захумско - Херцеговачке епархије, уништено је све што припада Српској православној цркви. Саборни храм Свете Тројице, подигнут 1873. био је један од највећих храмова у Српској Цркви. Током 7. и 8. јуна 1992. гранатиран, а 15. јуна (другог дана Свете Тројице) срушени су торњеви и црква запаљена. Потом су сагорели зидови минирани и ово монументално здање је претворено у гомилу камењa

Зворничко - тузланска епархија

У Другом свјетском рату, на подручју Зворничко - тузланске епархије извршен је велики духовни геноцид над народом српским. Мучки је убијено 36 свештеника и 2 калуђера. Порушено је 17, а оштећено 37 српских православних храмова. Уништен је један манастир и 25 парохијских домова (10 минирано, а 15 спаљено). Поред наведеног и 20 других црквених објеката је знатно оштећено. Уништене су 62 црквене архиве, а 49 црквено-општинских и манастирских библиотека је заувјек нестало.

Далматинска епархија

У Другом светском рату, страдало је 27 свештенослужитеља, 22 свештеника и 5 монаха. Италијанске окупационе власти интернирале су у Италију, у један од логора у околини Фиренце Владику Иринеја Ђорђевић, који је ослобођен тек после капитулације Италије. Током ратних 1941–1945, на просторима Далматинског владичанства уништено је 17 цркава, а оштећене су 23. Страдала су 2 манастира и 18 парохијских домова, а 12 црквених објеката је тешко оштећено. Уништено је 49 архива и 30 црквених библиотека. У рату 1991–1995. године, у Далматинској епархији срушено је 14, а оштећено 45 храмова. Порушене су цркве у местима: Броћанац, Главина Доња (код Имотског), Дабар, Земуник Доњи, Кашић, Скрадин, Црно код Смоковића, Шушци. Један парохијски дом је уништен, а 13 је оштећено

Славонска епархија

Славонска епархија доживела је велику голготу у ратовима 1941–1945 и 1991–1995. У Другом светском рату, на подручју Пакрачке епархије уништене су 54 цркве, а 21 је оштећена. Манастири Ораховица и Пакра су опљачкани, а потом спаљени. На подручју ове епархије страдале су 73 архиве и 66 црквено-општинских и манастирских библиотека.

...

Ова митрополија у Другом свјетском рату доживила је велика страдања. Мучки је убијено 16 свештеника и 3 калуђера.

Осјечкопољска и барањска епархија

У Другом светском рату у овој Епархији уништени су бројни српски храмови (Вучевци, Ердут, Осјек, Тења, Чепин, ...), а један број цркава преуређен је у римокатоличке богомоље (Бијело Брдо, Копривна, Маркушица, Погановци, Будимци). У рату (1991 - 1995), у овој епархији уништено је 14 цркава, а 35 оштећено. Порушено је 6, а оштећено 8 парохијских домова.