Коричка јама

У ноћи између 4. и 5. јуна 1941. године, усташе сачињене од локалног муслиманског становништва извршиле су покољ више од 130 локалних Срба, ненаоружаног цивилног становништва. Током ископавања костију из јаме 1953, пронађено је 180 људских лобања. Жртве су транспортоване до јаме Голубинка, дубоке 30 метара, гдје су убијане над јамом ватреним оружјем, кундацима, маљевима, ножевима и сјекирама, а затим бацане у провалију. Злочин је извршен по инструкцијама гатачког хоџе Мухарема Главинића, а под командом усташког повјереника Хермана Тогонала. Најмлађа жртва овог злочина био је Коста Глушац (14) а најстарија Јевто Сворцан (80).

Корићка јама је природна јама која се налази у Коритима код Билеће.

За овај злочин никад нико није одговарао, иако су била позната имена злочинаца.


На слици Корићка јама, место овог стравичног злочина.

Неколико људи успјело је да изађе из јаме и јави српском становништву у Црној Гори шта се догодило. Црногорци су тада први дошли до јаме у покушају да спасу преживјеле. Тада ће Срби са ове стране границе, у селима Црквице и Сомина, посвједочити своју братску љубав, и примити, поред мука које је доносио рат, свој народ који је бјежао од усташког ножа и дјецу чији су родитељи поклани.

То је само још један доказ арбитрарности граница које и данас као и тада дијеле један исти српски народ. Није ни чудо онда што на повик рањеног Милије Бјелице (једног од преживјелих свједока) „Дотуците ме, жив сам“, кољач одговорио „Нећеш остати жив, матер ти је*ем црногорску!“ прије него што му је зарио бајонет у груди и гурнуо га у понор, и што су комшије џелати већ прије злочина најављивали да се ,,Власи неће још дуго шепурит' по Гацку са црногорском капом” – то црногорство било је симбол највећег српства.

Јелена од Босне 93, народни гуслар о трагедији у рату 1992-1995 у БиХ која је у вези са Коричком јамом