ЗЛОЧИНИ У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ - БЛИЦ БИБЛИОТЕКА

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ (1941-1945)

СЛАВКО БРДАР
3. АПРИЛ 2000. ГОД
БЕОГРАД


УВОД

Мало је народа у савременој историји који су тако пострадали као Срби. Српски животни простор се већ вјековима налази на раскршћу путева и интереса најмоћнијих свјетских сила.
Непрестани ратови против моћника, с циљем да се сачува своја земља, вјера и култура довели су Србе до разине биолошког минимума.
Под сталном најездом отоманске, аустроугарске и њемачке империје, ислама и католичанства Срби се вјечито налазе на ивици опстанка и нестанка.
Један од најдрастичнијих доказа српског страдања је период II свјетског рата, вријеме постојања Независне Државе Хрватске, 1941-1945. године и монструозне "творнице смрти" хрватског усташког концентрационог логора Јасеновац.


СТВАРАЊЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ

Послије краткотрајног априлског рата, 1941. год. Краљевина Југославија је подијељена између земаља агресора: нацистичке Њемачке, фашистичке Италије, Хортијеве Мађарске и Борисове Бугарске. У међувремену у Загребу је 10. априла 1941. проглашена усташка Независна Држава Хрватска (НДХ) у чији састав је поред територија које су насељавали Хрвати ушла цијела Босна и Херцеговина и дијелови Србије.

У тој новоствореној марионетској држави у том тренутку живјело је више од 2 000 000 Срба, значајан број Јевреја и Рома.
Одмах након проглашења НДХ, челник ове монструм државе, поглавник Анте Павелић је почео провођење програма стварања "чистог хрватског животног простора и чисте хрватске нације". Према том програму услов за стварање чисте хрватске државе био је истрјебљење Срба, Јевреја и Рома. Истичући да су Срби вјерски и расно различити од Хрвата и да су чинили једну трећину становништва НДХ, за истрјебљење Срба примјенили су гесло: једну трећину протјерати, једну трећину покатоличити, а једну трећину поклати. Усташка влада донијела је низ закона, уредби и упутстава којима су озакоњене нацифашистичке методе терора и етничког геноцида (Законска одредба о забрани ћирилице, Законска одредба о расној припадности, Законска одредба о држављанству, Законска одредба о прелазу са једне вјере у другу, итд.). Усташку власт подржавао је највећи дио католичког клера и исламске вјерске заједнице.

Усташка организација је била типична фашистичка организација а њене војне снаге инструмент провођења усташке нацистичке идеологије.
"Усташку војницу"је организовао Славко Кватерник. Њу су сачињавале усташке јединице, углавном добровољци, под управом Главног усташког стана, посебне "редарствене" јединице и домобрани. У августу 1941. године формирана је и "Усташка надзорна служба"- УНС. Помоћу њих је извршен најтежи вид геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Да би на подручју НДХ живио само хрватски народ и муслимани спроведена су масовна физичка уништавања, пресељавања и прекрштавања Срба, систематско истрјебљивање Јевреја и готово потпуно истрјебљење Рома. Масовна убиства Срба у НДХ почела су већ у априлу 1941. покољима у селима код Бјеловара, на Банији , Лици, Кордуну, Босанској Крајини и Херцеговини. Чињенице говоре да је само од априла 1941. до средине августа 1942. у НДХ на најбруталнији начин побијено око 600 000 Срба. У Србију је током рата протјерано око 180 000 Срба. Посебно је био изражен духовни геноцид којем је била изложена Српска православна црква. Током рата срушено је 450 православних цркава.


КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ У НДХ

По узору на свог заштитника нацистичку Њемачку и друге фашистичке режиме, у НДХ су, за ефикасније "чишћење нације" од непожељних, основани концентрациони логори. Они су били намијењени за масовну интернацију и систематско истрјебљење Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.Оснивањем, организацијом и управљањем концентрационим логорима у НДХ бринула се "Усташка надзорна служба".
Први логори у НДХ су основани у Острву Пагу-Слано, на Велебиту код Госпића-Јадовно и у Босни код Травника-Крушчица. Међу већим логорима су били: Даница у Копривници, Керестинец, Лобоград, Лепоглава, Јастребарско и Сисак.


Централна капија јасеновачког логора


КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
Највећи, најмонструознији, нај у најцрњем смислу био је концентрациони логор Јасеновац. Основан је по узору на логоре у нацистичкој Њемачкој у августу 1941. године. Био је највеће мучилиште и губилиште које је икад постојало на тлу бивше Југославије. По ужасима и звјерствима које су чинили усташе без премца је у историји људског рода а по димензији злочина је трећи концентрациони логор окупиране Европе, ратних година 1941-1945. У њемачким логорима спровођен је индустријализовани геноцид, а у Јасеновцу људи, жене и дјеца су убијани на најбестијалнији начин, какав није забиљежила историја људског рода. Све негативно, патолошко и злочиначко што је карактерисало усташки покрет, у Јасеновцује достигло врхунац.

Када се говори о концентрационом логору Јасеновац треба се лишити илузија о голф игралишту код споменика цвијета. Концентрациони логор Јасеновац се распростирао од Костајнице, на лијевој и десној обали Уне, до Старе Градишке на лијевој и Босанске Градишке на десној обали Саве. То је дужина од 60 км. Ширина логора се просјечно распростирала 2 км на лијеву и 2 км на десну обалу ријека Уне и Саве. То је малтене величина једне мале европске државице. Избор Јасеновца за мјесто усташког концентрационог логора није случајан. Он се налази у средишту српских земаља и као такав изабран је за централни пункт уништења Срба. Сав терен Јасеновца је окружен ријекама Савом, Уном и Великим Стругом, усред мочварног Лоњског поља, па је бјегство из логора било немогуће. Са друге стране Саве је тешко приступачно и плавно подручје Доња Градина, далеко од људских очију и ушију, идеално мјесто за масовна убиства.


СИСТЕМ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ

Концентрациони логор Јасеновац је био читав систем логора. Сачињавали су га: логор бр.1 - Крапје логор бр.2 - Брочице или Версајев логор бр.3 - Циглана логор бр.4 - Кожара логор бр.5 - Стара Градишка


ЛОГОР БР. 1 - КРАПЈЕ

На простору између Крапја и Плесма, јужно од канала струг на ливадама уз руб шуме Горња Крндија налазио се логор Крапје, а у шуми и данас скривају масовне гробнице. Логорски простор је био ограђен бодљикавом жицом а први логораши: Срби и Јевреји доведени су овдје у августу 1941. из Загреба и побијени. Логор Крапје се налазио 12 км од Јасеновца, узводно Савом.

ЛОГОР БР. 2 - БРОЧИЦЕ ИЛИ ВЕРСАЈЕВ

Логор Брочице налазио се с јужне стране канала Струг, уз шуму Доња Крндија и цесту Јасеновац - Новска, 3 км од Јасеновца. У овом логору су вршена масовна убијања логораша. На овом простору је утврђено постојање 43 масовне гробнице. Простор је данас зарастао у коров и шикару.


ЛОГОР БР. 3 - ЦИГЛАНА

0 њему нешто касније...


ЛОГОР БР. 4 - КОЖАРА

Овај логор се налази у самоме насељу Јасеновац. У њему су углавном били стручни радници који су се бавили стручним пословима до тренутка ликвидације.


ЛОГОР БР. 5 - СТАРА ГРАДИШКА

То је стара аустроугарска тврђава у којој је на монструозан начин ликвидирано око 80 000 невиних, углавном жена и дјеце.


ЛОГОР БР. 3 - ЦИГЛАНА

Кад се говори о концентрационом логору Јасеновац углавном се мисли на логор бр. 3 - Циглана. Он је био централни логор, не само система јасеновачких, већ читавог система усташких логора смрти.
Простор логора бр. 3 је био индустријски комплекс, предратно власништво индустријалца, Србина Озрена Бачића. У састав тог комплекса улазиле су циглана (као централно постројење), ланчара, ковачница, браварија, пилана, као и други објекти. Усташе су Бачића протјерали а овај простор претворили у логор.

У почетку логор бр.3 - Циглана је био импровизован, ограђен са више редова бодљикаве жице. Током времена сами логораши зазидали су га са три стране зидом високим 3-5 метара, а четврта страна је била природна ограда - ријека Сава. На самом зиду било је саграђено 7 стражарница, тако распоређених да је са њих било лако контролисати цијели логорски простор, ближу и даљу околину. Све стражарнице биле су снабдјевене великом количином муниције, оружја и огромним рефлекторима који су према потреби освјетљавали сваки кутак логора и околину. На самом зиду били су уграђени редови бодљикаве жице, измјешани са жицама кроз које је пуштана струја високог напона. Улазак и излазак из логора био је могућ само кроз 2 капије, грађене од јаког дрвета и уграђене у зидану ограду. Код сваке капије биле су посебне стражарнице с двоструком стражом. У логорском простору, осим барака за логораше, налазиле су се разне зграде у којима су били смјештени: управа логора, разне радионице, магацини, итд.

Оснивач концентрационог логора Јасеновац је Еуген Кватерник - Дидо. Заповједник логора је био Вјекослав Лубурић - Макс, а у његовом одсуству логором су заповиједали: Љубо Милош, фра (фратар) Мирко Филиповић - Мајсторовић, Динко Шакић, Хинко Пићили, Ахмет Капетановић и Јакоб Џал.


НАЧИН ЛИКВИДАЦИЈЕ ЛОГОРАША


За брза масовна клања у Јасеновцу усташе су користиле ''специјални нож''

Рекосмо да је по звјерствима, мучењима и начинима ликвидације невиних људи, жена и дјеце Јасеновац без премца у историји људског рода. Логораше су убијали тупотврдим предметима: маљевима, чекићима, полугама, тољагама, гажењем цокулама, ...

Ликвидације су вршили и оштрим предметима: ножевима, камама, сабљама, сјекирама, брадвама и специјално израђеним бодежима и сјечивима. Изнуравали су их глађу и жеђу. Засијецали кожу и усољавали. Пржили усијаним жељезом гениталије. Стављали пацове на трбух, а затим поклапали лонцем и загријавали га лет-лампом док пацов не би прогризао кожу и увукао се у утробу логораша. Чупали су нокте металним справама, копали очи посебно направљеним кукама, осљепљивали логораше убодом игле у око, одсјецали нос, уво и језик, забадали шило у срце, силовали кћери пред оцем, под страшним мукама нагонили сина да силује мајку, одсјецали мушка споловила и стављали га у уста мајкама и кћерима. Једном ријечју, концентрациони логор Јасеновац по бруталности мучења и убијања људи превазилази све оно што би и најболеснији ум могао да замисли и оствари.

Усташе су настојали на што већим мукама ликвидирати што већи број логораша. У Јасеновцу и данас постоји насип који се протеже од пруге Београд - Загреб до лијеве обале Саве. Градили су га логораши у најтежим условима-муљу и блату до појаса. Примитивним алатом-лопатама, мотикама, а често носећи муљ шеширима, капама, па и на длановима. Живи лешеви, без трунке снаге у себи, посртали су и падали у насип и били затрпани у њему. Тај насип данас се зове "Насип смрти". Армиран је са 10 000 људских скелета.
Велики број логораша ликвидиран је на "Гранику". То је уствари био плато-дизалица за пријератни утовар и истовар бродова. Надносио се над површину Саве. Логораш је морао сам доћи на "Граник", клекнути, прекрстити руке на леђима, сагнути се ничице, други логораш би му везао руке жицом на којој је била пружна плоча. Усташа би га млатнуо маљем по глави и гурнуо у Саву. Тако је Сава прогутала хиљаде логораша и постала једна од највећих јасеновачких гробница.

Да би логораше извргли што већим мукама усташе су у кругу логора Циглана направили један мали логор-тор, ограђен бодљикавом жицом. У њега су затворили неколико десетака физички најјачих логораша. Хтјели су видјети колико могу издржати без хране и воде на страшној жеги. Пролазили су дани а доушници су јављали да их још има живих. То је превазилазило све људске психофизичке могућности. Усташе одлазе да виде како је то могуће да је било ко од њих жив. Имали су шта и видјети: неколико живих лешева, зараслих у браде, од очију само беоњаче. Режали су као дивље звијери, а крај њих су се бијелиле оглодане кости њихових дојучерашњих другова-логораша.
У страшним мукама логораша у Јасеновцу се појавило људоједство.
Могли бисмо данима набрајати мјеста и страшне муке и смрти логораша.
У Јасеновцу код споменика цвијета постоји језеро. Настало је прије рата ископавањем земље за прављење цигле у Бачићевој циглани. У вријеме постојања логора према том језеру биле су ископане латрине-канали. Преко тих канала била су пребачена брвна која су служила за вршење нужде логораша. Логораш-живи леш, дошавши на брвно, при покушају да чучне, најчешће би падао у те латрине и давио се у води с људским изметом. Све се то слијевало у језеро. Воде нигдје ни капи. Логораши су били принуђени пити воду из тог језера. То је и био циљ усташама да код логораша изазову масовне дизентерије и тифус. Тако је велики број логораша умро од тих болести на стравичним мукама.

Највећи број јасеновачких логораша уморен је у Доњој Градини.

ДОЊА ГРАДИНА

Највеће стратиште јасеновачких логора, Доња Градина налази се на десној обали Саве, наспрам Јасеновца, у Републици Српској.
Само на овом стратишту хрватске усташе су на монструозан начин уморили 365 000 невихих људи, жена и дјеце, само зато што су били Срби, Јевреји, Роми или антифашисти.
Стратиште Доња Градина као саставни дио концентрационог логора Јасеновац, касније Спомен- подручја Јасеновац, обухвата површину од 800 хектара. Од укупне површине до сада је заштићено и дјелимично истражено 116 хектара. Истражена површина чини једну трећину заштићеног дијела и на њемуједо сада откривено, истражено и уређено 9 гробних поља са 105 масовних гробница:

Гробно поље "Тополе" површине 21 700 метара квадратних. Има 41 масовну гробницу површине 2 456 метара квадратних.

Гробно поље "Јасен" површине 1 300 метара квадратних. Има 4 масовне гробнице површине 400 метара квадратних.

Гробно поље "Баре" површине 1 320 метара квадратних. Има 2 масовне гробнице површине 115 метара квадратних.

Гробно поље "Храстови" површине 9 600 метара квадратних. Има 17 масовних гробница површине 2 443 метра квадратних.

Гробно поље "Кошуте" површине 3 100 метара квадратних. Има 12 масовних гробница површине 569 метара квадратних.

Гробно поље "Бријестови" површине 1 040 метара квадратних. Има 2 масовне гробнице површине 30 метара квадратних.

Гробно поље "Орловаче" површине 14 500 метара квадратних. Има 22 масовне гробнице поврсине 2 408 метара квадратних.

Гробно поље "Врбе" површине 8 900 метара квадратних. На том простору разасуте су појединачне и масовне гробнице чији број није утврђен.

Гробно поље "Тишина" површине 5 000 метара квадратних. Има 1 масовну гробницу и неколико појдиначних површине 1 700 метара квадратних.


Жртва посеебне усташке групе зване ''дробачи лобања''. Они користе фотографију њиховог злочина да би показали своме претпостављеном министру унутрашњих послова Андрији Артуковићу, очекујући добијање одликовања од њега.

Укупна површина гробних поља износи 66 460 метара квадратних а укупна површина масовних гробница износи 10 130 метара квадратних без података о масовним гробницама на гробном пољу "Врбе".

У априлу 1991. године Агропедолошки институт из Сарајева вршио је истраживања на простору недалеко гробног поља "Тишина" и утврдио постојање још 19 масовних гробница чија површина и структура још није утврђена.

Осим гробних поља са масовним гробницама на ужем подручју Доње Градине налази се и "Топола ужаса". На том дрвету усташе су објесили на хиљаде људи, жена и дјеце који су прије чина вјешања били подвргнути страшним мучењима. Тополу је 1978. године срушила олуја. Конзервисана је, подигнута на жењезне стубове и данас је једно од најаутентичнијих свједочанстава хрватског усташког злочина геноцида.

У Градини срећемо 3 типа гробница:
Први тип чине гробнице у које су усташе стјеривали живе логораше, набијене одусправ, један до другог, а онда их ударали тупотврдим предметима по глави, најчешће и не убивши их, а затим затрпавали.
Други тип чине гробнице у које су бацали већ уморене логораше.
У трећи тип спадају гробнице у које су бацани остаци људских тијела преостали од искувавања и спаљивања. Наиме, усташе су у Доњој Градини од масних дијелова тијела логораша правили сапун. Остатке настале тим процесом усташе су бацали у ове гробнице или одвозили ускотрачном пругом на десну обалу Саве и ту их истресали.

Да би сакрили своје крваве трагове усташе су у марту и априлу, 1945. године отварали масовне гробнице, вадили лешеве и спаљивали на специјално израђеним ломачама. Остатке настале спаљивањем бацали су у гробнице или одвозили на исто мјесто гдје и искуване дијелове тијела.
На том мјесту су вршене и масовне ликвидације логораша, а њихови лешеви бацани на гомиле у Саву и њену обалу. Такоје настала "Депонија", а народ то мјесто назива и "Савске гробнице".

Одмах у мају 1945. године по налогу власти из Доње Градине су одвезени главни "казани" из усташке творнице сапуна. Тек 1989. године у Јасеновцу у дворишту Стеве Боројевића пронађен је таложник, а у фебруару 1990. године у Сарајеву је пронађена посуда високог притиска и сепаратор из усташке творнице сапуна. Те године они су превезени у Доњу Градину и тамо постављени као музејски експонати и свједочанство о стравичном усташком злочину геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

На простору Доње Градине налази се безброј неистражених и необиљежених гробница жртава усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац. Свака од тих гробница стравична и специфична прича, свака за себе као што су биле судбине јасеновачких великомученика. О специфичности сваке гробнице и судбини концентрационог логора Јасеновац најбоље говори "Најлонска гробница".


Дјеца у логору смрти

 


СКРИВАЊЕ ИСТИНЕ 0 ЈАСЕНОВЦУ И "НАЈЛОНСКА ГРОБНИЦА"

Крајем априла, 1945. године усташе су извршиле посљедњи покољ у Јасеновцу, спалили дио архива и мирно се повукли, а јединице НОВЈ-е тек 2. маја 1945. су ушле у Јасеновац. Затекли су јасеновачке и градинске пољане прекривене лешевима а из масовних гробница је крв извирала као шира. Сви објекти логора су остали, изузев дрвене конструкције која је изгорјела. Од тог времена почиње јасеновачка тишина и брисање трагова усташког злочина геноцида.

По завршетку II свјетског рата, побједом антифашистичке коалиције, на мјестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични објекти и документи и основани меморијални музеји и спомен-подручја (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаусен, и други), и то не само у земљама антифашистичке коалиције, већ и у земљама агресорима из тог периода. Ове значајне музејске институције, цијењене и посјећене, својом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсјећају и упозоравају, него и објашњавају узроке и посљедице геноцида тоталитарних режима.

Захваљујући кроатоцентричној политици бившег комунистичког режима, на територији бивше СР Хрватске послије II свјетског рата уништени су сви аутентични објекти и локалитети усташког ноцида над српским народом, па јетаква судбина задесила и Јасеновац. Сви објекти у Јасеновцу су срушени и сравњени са земљом, а простор логора претворен у идилични травњак.
Године 1956. почиње изградња савских насипа. Велики број гробница завршава под насипима и налима. Гробно поље "Баре" у Доњој Градини је очигледан доказ. Ту се 2 гробнице тешком муком шо дјелимично извлаче испод насипа. На имању Лончаревих из села Међеђа, гробнице сеновачких жртава су исто завршиле под насипом. Брисање трагова усташког злочина геноцида и подвале трају до данашњих дана.

У марту 1993. године телевизијска екипа IТN посјетила је спомен-подручје Доњу Градину. На њихово инсистирање отварана је једна тек пронађена гробница у шикари. То је било јасно видљиво улегнуће-печат у земљи, дужине 4,5 и ширине 2,5 метра. Стручни радници су почели сондажно бушење. Сонда је лако урањала у градинско тло. Већ на дубини од 60 центиметара сонда је застругала и поскочила. То је био знак да је већ прва бушотина позитиван налаз. У извученој сонди ушле су измјешане кости и земља. Када је отворена гробница, на описаној дубини указала се најјлонска фолија којаје прекривала читаву ширину и дужину гробнице.

Било је то велико изненађење, па и шок, мада се зна за специфичност скоро сваке градинске гробнице. Збуњеност стручних радника и ТВ екипе је била очигледна. Постављало се питање почетка производње најлона, подвале, и уопште објашњења ове гробнице. Кад је подигнута најлонска фолија, опет изненађење: на десној страни чеоног дијела гробнице сноп дугих костију људских удова, а на лијевој завезане најлонске врећице. При отварању врећица установљено је да се у свакој налази по дна размрскана људска лобања. Очито, уморство ових особа је извршено ударцем тупотврдог зедмета по глави, што је био један од главних усташких метода ликвидације јасеновачких жртава.

Тајну "Најлонске гробнице" објаснили су градински сељаци који су учествовали у њеној индентификацији и отварању. Наиме, 1964, 1965. и 1966. године у Доњој Градини су вршена обимнија истраживања. У тим истраживањима учествовали су и потомци јасеновачких жртава као помоћна изичка радна снага. На челу стручних екипа у правилу налазили су се људи католичке и исламске зовинијенције, вођени тајном руком Ватикана и Каптола и њихових интереса. Тако је 1966. године зонађена гробница у једној од градинских шикара. При ексхумацији установљено је да се ради о 30 особа, старости од 18 до 20 година, од чега је 29 особа било мушког пола, и једна женског. Посмртнитаци и остаци одјеће и обуће јасно су говорили да се ради о младости поткозарских села, чија је зционална структура јасна-српска.

Мјесто гробнице је било "беспризорно" и предложено је да се посмртни остаци пренесу на "ливадак". Неко из екипе истраживача је већ припремио најлонску фолију и 30 најлонских врећица. За сваку лобању поједну.
Ископана је плитка рака, кости жртава усташког злочина геноцида у сноповима и лобање у најлон )ећицама положене су цијелом површином раке, прекривене најлонском фолијом и затрпане.
Тако је откривена "Најлонска гробница", тајна настанка и намјера подвале њеног аутора.

Колике су манипулације и скривање истине о Јасеновцу не говори само "Најлонска гробница". Треба рећи да је Доња Градина званично отворена за јавност тек 1988. године.

Са распадом бивше СФРЈ и стварањем нове НДХ највећи дио простора бившег концентрационог згора Јасеновац остао је у Хрватској. Масовне гробнице у Јабланцу, Млаки, Крндији, Међуструговима, Крапју, Јасеновцу и Дубичким кречанама препуштени су забораву, корову и шикари. ајмонструознији дио геноцида над Србима проводи се у данашње вријеме: превођењем злочинца у жртву, а жртве у злочинца. Нова НДХ је етнички потпуно "чиста" а Срби су у свијету представљени као злочинци. Доња Градина, која се налази у Републици Српској је једини преостали дио концентрационог логора Јасеновац, касније спомен-подручја Јасеновац који је доступан јавности, одржава се и аутентично свједочи о усташком злочину геноцида.


Жене и дјеца у сабирном логору у Приједору пре транспортовања у Јасеновац

Сва досадашња истраживања, свједочанства и извори говоре да је у концентрационом логору Јасеновац ликвидирано 700 000 невиних људи, жена и дјеце: 500 000 Срба, 40 000 Рома, 33 000 Јвреја и 127 000 антифашиста. Од укупног броја усташе су у Јасеновцу уморили 20 000 дјеце млађе од 20 година.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:

Др Никола Николић "Јасеновачки логор смрти"

Драгоје Лукић "Рат и дјеца Козаре"

Група аутора "Програм уређења спомен-подручја Доња Градина"

Симо Брдар "Црни уплетњак" "Градина Д"

...и моје лично познавање из породичних разлога