Логор за децу - Јастребарско

На Петровдан 12.07.1941. године, у хрватској клерофашистичкој држави НД Хрватској основан је хрватски логор за српску децу "Јастребарско" у истоименом градићу.

Управнице логора су биле римокатоличке часне сестре реда "Светог Винка Паулинског" које је предводила Пулхерија Барта, свастика усташког министра у НДХ Милета Будака.

У логор су допремана српска деца која су претходно отимана из српских православних породица чији су родитељи бивали побијени.

Деца су имала обавезну римокатоличку веронауку и идеолошке часове на којима им је усађиван хрватски идентитет и мржња према Србима.

Опхођење часних сестара према деци, нарочито непослушној, превазилази границе здравог разума - деца су бивала по казни затварана у сандуке, терана да пасу траву а уколико би одбила била би тучена шибом по врату. У храну им је стављано млевено стакло и убијана су каустичном содом а лешеви деце су уписивани као "комад".

Управница овог логора, Пулхерија Барта, деци је секла главе крампом.

Хрватска је једина држава у историји човечанства која је имала логоре за децу. Постојали су у свету логори за жене и децу али само за децу нигде другде. У Хрватској је током Другог светског ратапостојало укупно 5 дечјих логора од којих је свакако најпознатији био Јастребарско.

Након завршетка Другог светског рата већина хрватских злочина над Србима је заташкавана кроз непомињање етничког имена жртава (иако је то и био разлог њиховог страдања) нити је стављано етничко име злочинаца због тзв. "братства и јединства"; логори у којима су побијене стотине хиљада Срба су порушени, јаме у које су бацани Срби су бетониране, пописи становништва и од пре рата и од после су фалсификовани итд.

Исто тако је и логор у Јастребарском био углавном непомињан да би у данашње време када је ревизија историјске истине у пуном јеку Римокатоличка црква успела да спере одговорност са себе за геноцид који је починила над српским народом иако је 1.400 римокатоличких свештеника директно учествовало у убијању Срба. Логор Јастребарско се данас назива "прихватилиштем" у којем су доброћудне часне сестре спашавале децу и бринуле се о њима а пре неколико година је Јастребарско добило и статус тзв. "града пријатеља деце" што је врхунац безобразлука и зла.