БУДАКОВО “КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ” СРПСКОГ ПИТАЊА

Одмах по формирању НДХ априла 1941. године, кренуло је спровођење геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

Забрањен је рад Српске православне цркве и одузета јој сва имовина, свештенство је прогањано и убијано, а цркве спаљиване и рушене.

Усташка идеологија почивала је на геноциду, односно истребљењу Срба, што је јасно признао Миле Будак, усташки министар, рекавши у Госпићу 2. маја 1941. године:

"Трећину Срба ћемо побити, трећину прекрстити, а трећину протјерати”

Неке улице у градовима данашње Хрватске носе име овог усташе и зликовца.

Ћирилица је, такође, забрањена у НДХ

"На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице", писало је у Законској одредби о забрани ћирилице која је донета 25. априла 1941. године, две недеље после проглашења НДХ, а у потпису одредбе био је поглавник Анте Павелић.

"Забрањена је свака употреба ћирилице на целом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цело пословање свих државних и самоуправних тела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге и дописивање и на све јавне натписе", стајало је у наредби за припаднике Министарства унутрашњих послова.

Ову наредбу потписао је тадашњи министар унутрашњих послова Андрија Артуковић.

Свако ко би прекршио одредбу чекала га је новчана казна и месец дана затвора.

"Према томе наређујем: да се на целом подручју Независне Државе Хрватске одмах обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма какових књига ћирилицом је забрањено. Сви јавни натписи писани ћирилицом имају се неодложно, а најкасније у року три дана скинути", писао је Артуковић полицајцима.

Заједно са забраном ћирилице, донете су и законске одредбе о расној припадности, о заштити народне и аријевске културе хрватског народа, као и она о заштити аријевске крви и части хрватског народа.

Ови закони представљали су основне законе НДХ.


Законски акт о преласку с једне вјере на другу