Војвода Стојан Јанковић – вођа Срба у Далмацији

Каква је била сурова судбина Срба на граници турско-млетачкој граници говори нам и судбина Војводе Стојана Јанковића. Рођен је на Жегару изнад планице Буковице покрај реке Зрмање. Вјечити војници, вјечито у борби на границама хришћанске Европе. Отац му је био и сам војвода и комадант морлачке војске. Стојан се у више ратова истакао у борбама против Турака, у почетку је ратовао уз свога оца Јанка Митровића, након очеве смрти 1659. године, послије боја ускока са Турцима на реци Цетини, Стојан је заменио оца на месту сердара котарских ускока.

Стојан Јанковић прославио се као вођа Срба из Далмације у борби против Османског царства. Борио се у више ратова против Турака, међу којима су најпознатији кандијски (1645—1669) и морејски рат (1683—1699). У фебруару 1666. је заробљен код Обровца на реци Цетини, где је у борби погинуло много Турака, између осталих и алајбегови (заповедници коњице) Атлагић, Ченгић и Бараковић.

Јанковић Стојан је био толико значајна личност да је одведен у Цариград лично пред султана Мехмеда Четвртог. Годину дана се скоро ништа није знало за каваљера витеза Светог Марка како су му Млеци дали титулу.

После 14 месеци проведених у Цариграду Јанковић и Миљковић су успели да искористе смањену турску будност због боравка непопуларног султана Мехмеда IV у околини старе престонице Једрена, где је боравио ради лова и разоноде, па су побегли – не зна се да ли копном или морем – у лето 1667. г. и поново се појавили у Котарима, што је снажно одјекнуло у европском хришћанском свету, с обзиром на то да је то био несвакидашњи подвиг. При бекству Стојан је убио Халил-бега Дураковића, сина турског великаша, а чим је стигао у Котаре поново се ставио на чело ускока и наставио да ратује, пустошећи турске територије.

Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака. Познато је да је у борбама више пута победио турске снаге, када је убијено и више турских војних заповедника, међу којима је неке и лично посекао. Међу њима су Али-бег Дуракбеговић, Реџеп-ага Филиповић, ага Велагић, ага Пајалитовић и Ибрахим-ага Ковачевић.

За војне заслуге и показану храброст 1670. Млетачка република одликовала је Стојана Јанковића златном колајном св. Марка, вредном 100 дуката и доламом, именован је за каваљера (витеза) св. Марка и добио је поседе у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са "400 гоњала земље“.

Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније (1687) је погинуо током напада на Дувно.

Своје место је нашао и у епским народним песмама „Јанко од Котара и Мујин Алил“, „Женидба Стојана Јанковића“, „Ропство Јанковић Стојана“.