Бој на Косову

Огромни губици и Срба и Турака. Битка која је највише утицала на дaљи живот Срба. Битка након које је окупациона власт Турака издијелика, исламизовала дио Срба и окренула их против православних Срба. И након прогона Турског окупатора, остале су подјеле које су Турци посијали. Многи су гробови и Срба православних и исламизованих у међусобним сукобима.

Сваки народ има један дан у историји који сматра важнијим од свих осталих. За Србе, најважнији датум у Српско историји је 15. (28.) јуни, познат као Видовдан 1389. године. Тога дана, 1389. године, сукобиле су се српска и турска војска на Косову пољу. И српски владар кнез Лазар и турски султан Мурат су погинули у боју. Осим тога, велики број српских војсководја и огроман број српских ратника су изгубили своје животе. Иако, према истријским документима, ни Срби ни Турци нису добили битку, Србија је била толико исцрпљена и ослабљена да није могла више да се одупире Турцима и наследници кнеза Лазара су признали турску власт, после чега је отпочело петвековно ропство Срба под Турцима. Дуго и мученичко ропство је изменило ток српске историје и зауставило културни напредак Срба који је био толико очевидан за време владавине династије Немањића.


Најезда Турака

Тешко је оценити важност косовске битке за светску историју. Такав је случај и са биткама код Алама и Гетисбурга, које су толико важне за америчку историју. Ипак, неоспорно је да је косовска битка била изванредно важна не само за Србију, већ и за Европу и европску хришћанску цивилизацију. Чињеница је да су Срби на Видовдан, 15. (28.) јуна, без помоћи иједне европске нације, бранили на Косову пољу не само границе своје територије и животе својих градјана, већ, ризикујући своју националну независност, они су бранили и интересе и сигурност хришћанске Европе. У сукобу две противничке цивилизације, муслиманске и хришћанске, Срби су зауставили талас турског освајања, истурили себе као зид измедју Турака и Европе, и учинили могућим за Европу да се припреми за своју одбрану. Питање је да ли би историја Европе била иста без битке на Косову и без жртава Срба.

Према једном "слову" о кнезу Лазару, на Косову је било 300.000 Турака, а само 100.000 српских војника. Ова битка је била веома крвава и са великим војним губицима на обје стране. У боју су погинула оба владара, и султан Мурат и кнез Лазар.

О исходу Косовске битке постоје многи списи. У једном, писаном прије 1402. године, пише да су обје стране обуставиле бој, са много мртвих на обје стране и оба владара. Велики обострани губици више су погодили Србију, која није имала могућности да се поново супротстави Турцима.

Косовска битка није била ни прва ни посљедња битка Срба са Турцима. За Србе Косовска битка израста у мит. Она за српски народ није завршена поразом, већ се сматра за велику побједу православља и српске љубави према својој вјери и слободи.


Бој

Ипак, без обзира колика је историјска важност Косова и Видована, за Србе Срби имају једну јединствену димензију и несвакидашњу важност. Особе несрпског порекла могу сматрати Косово само као далеку, непознату и чак неважну територију, а Видовдан, 15. (28.) јуни као датум једне битке о којој они знају веома мало или нимало. Што се тиче Срба, Косово је српска света земља, колевка српства, и њихово неотудјиво историјско, национално и културно наследство. Што се њих тиче, Видовдан, 15. (28.) јуни, није само датум једне битке, већ њихово кртење у крви, распеће које је водило ка васкрсењу, духовни корен српског националног бића и освештани тестамент у коме су завештани верски, етички и национални принципи за све српске генерације од косовске битке до данас.

У народној свести цела српска историја је подељена у два периода: до косовске битке и после косовске битке. И док се остале битке у којима су Срби учествовали, увек бранећи своју слободу и земљу, а никада не освајајући тудје територије, помињу само у уxбеницима историје, само Видовдан је укључен и у календар у коме се именују само празници и имена светаца. Видовдан је постао празник који се већ вековима празнује, као што се и ове године, шест стотина година после косовске битке, празновао.


Мит

Косовска етика, усађена у само национално биће Срба, није се изменила ни после шест стотина година, и неће, и не сме се никада изменити. Основне вредности те етике, завештане Србима на Видовдан 1389. године, нису уклесане на каменим плочама, већ су усадјене у саму свест сваког Србина. Те вредности, укратко дефинисане, су следеће:

1. Бескомпромисна вера у Бога, без које нема истинског човекољубља;
2. Човекољубље као потврда вере и богољубља;
3.Непоколебива оданост хришћанству како га исповеда православна црква;
4. Предност духовног над материјалним;
5. Верност Богу, народу и отаxбини;
6. Слобода као вредност за коју све треба жртвовати, док се она не сме жртвовати ни за шта;
7. Поштење, правдољубивост и мирољубивост, врлине које појединци морају упражњавати као основу за здраве друштвене односе;
8. Стављање општих интереса изнад личних и спремност за жртвовање за те интересе;
9. Сажаљење да се гаји и према непријатељу;
10. Национално јединство као услов националног одржања и постојања.

Овај тестамент, ова косовска етика, представља највећу вредност Косова и Видовдана. То је разлог нашег прослављања Косова и Видовдана нераздвојно већ шест векова. То је разлог што га и данас прослављамо.